Da bi smo shvatili kako funkcioniše lečenje zavisnosti kao na primer narkomanija, bitno je da razumemo kako funkcioniše ona sama.
Patofiziologija narkomanije je usko povezana sa lučenjem neurotransmitera dopamina i ulogom koju on vrši u našem organizmu.
Skoro svi narkotici od kojih se može stvoriti zavisnost, direktno ili indirektno utiču na mehanizam nagrađivanja u mozgu tako što preplavljuju nervni sistem dopaminom. Kako osoba nastavlja da u preteranim količinama stimuliše mehanizam nagrađivanja u mozgu, on se navikava na ogromne količine dopamina time što proizvodi manje tog hormona, ili time što smanjuje broj receptora za dopamin u mozgu.
Kao rezultat, uticaj dopamina na mehanizam nagrađivanja se smanjuje, a to dalje umanjuje sposobnost narkomana da uživa u stvarima u kojima je uživao ranije. Ovaj nedostatak stimulacije navodi narkomana koji je zavistan i od dopamina da poveća unbos narkotika da bi doveo nivo ovog "hormona radosti" na normalu.ovaj začarani krug je poznat kao tolerancija. Nastanak dopaminske tolerancije eventualno može dovesti do velikih promena u neuronima i samim tim u mozgu, i ovo može potencijalno da kompromituje zdravlje mozga na duge staze.
Moderni antipsihotici su napravljeni da blokiraju dopaminsku funkciju. Nažalost, ova blokada može isto tako da dovede do depresije i to može povećati zavisnička ponašanja.
preuzeto sa: wikipedia.org
Нема коментара:
Постави коментар